Koji su to benefiti radne nedelje od 4 dana?

Programirani smo da verujemo da ćemo dužim i napornijim radom ostaviriti veća postignuća. Medjutim šta ako je manje rada ključ do stvarnog uspeha? Neki poslodavci smatraju da radna nedelja od 4 dana povećava produktivnost i zadovoljstvo poslom i pomaže u zadržavanju talentovanih zaposlenih, i to ne samo žena koje žele da budu pored svoje dece.

Naznake rada četiri dana nedeljno su se pojavile još 1950-te godine od strane lider udruženja radnika u Americi, Walter Reuthera, medjutim ni radnici ni pogotovo poslodavci se nisu lako navikli na tu ideju.




Po najnovijim istraživanjima, trenutno u SAD-u skoro 86% muškaraca i 67% žena radi više od 40 radnih časova nedeljno a sve u ime produktivnosti, finansijske situiranosti i “sreće”.

Sve veći broj zaposlenih je na raspolaganju svom poslodavcu 24 časa dnevno 7 dana u nedlji uprkos konstantnom smanjivanju plata i benefita. To sve iz razloga što smo mi programirani da verujemo da ćemo napornijim radom ostvariti bolje rezultate. Ali da li je stvarno ključ za uspeh to što ćemo manje raditi?

Mnogi su zagovarali ideju rada 4 dana nedeljno i uopšteno fleksibilnog radnog vremena kao ideju da zadrže talentovane žene radnice kako bi se brinuli i o deci. Zaposlene žene širom sveta pregovaraju o kraćem radnom vremenu kako bi uskladile i karijeru i porodicu. Činjenica je i da danas čak 44% žena doktora radi 4 radna dana nedeljno ili čak i manje.

Medjutim ovakvo radno vreme ne donosi benefite samo majkama. Kada se u državi Utah uvela radna nedelja od 4 dana u mnogim državnim službama u 2008 godini, to je povećalo produktivnost i zadovoljstvo zaposlenih. Medjutim ovakvo radno vreme nije dugo zaživelo zbog žalbi lokalnog stanovništva zbog nedostupnosti javnih servisa i Petkom.

Slično iskustvo je ispričao i jedan vlasnik softverske kompanije koji je uveo takvo radno vreme tokom nekoliko meseci godišnje i uporedjivao rezultate rada i ankete zadovoljstva zaposlenih i napravio paralelu da se bolji posao uradio u tom periodu skraćenog radnog vremena. Njegova maksima je jednostavna: “Kada imate manje vremena za rad tada imate I manje vremena za gubljenje. I kada imate kompresovanu radnu nedelju, trudite se da se fokusirate na one bitne stvari.”

Ovaj poslodavac je takodje izjavio da je radna nedelja od 4 radna dana doprinela tome da lakše regrutuje talentovane radnike i da lakše zadrži važne radnike.

Jedno je zajedničko za sve. Ovakva vrsta rada može da opstane samo u kolektivima gde svi imaju ovakvo radno vreme. To što na primer neko ima duže a neko kraće radno vreme može doprineti da se ljudi boje da izaberu da rade samo 4 dana nedeljno iako bi mogli kvalitetnije da urade posao od onih koji rade 5 dana nedeljno. Strah od odstustva sa posla je prisutan kod svih zbog razmišljanja šta šef misli o tome ili od toga šta se može desiti u firmi dok vi niste prisutni.

opustenoDa li su ova iskustva daleko od naše realnosti pokazaće vreme. Ali jedno je sigurno. Zagovornika ovakve ideje ima sve više. Oni su i na našim prostorima prisutni.

Sve više savremenih malih kompanija, pogotovo iz sektora Informacionih Tehnologija se trudi da privoli talentovane radnike pružajući im fleksibilnije radno vreme i opušteniju radnu atmosferu.

I ove kompanije uprkos tome što ne robuju paradigmama “teškog i dugog” rada, ostvaruju dobre poslovne rezultate, skraćujući radno vreme.




 

 

Share