Vrste testova za posao – I deo

Dakle da sumiramo, obavestili ste sve relevantne osobe da tražite novi posao, svakodnevno posećujete sajtove firmi za oglašavanje poslova i prijavljeni ste na njihove mailing liste, posećujete firme za posredovanje u zapošljavanju i informišete se da li su raspisali neke nove konkurse, aktivni ste na društvenim mrežama u potrazi za poslom, i sledeći logičan korak je da vas pozivaju na razgovore.

Postoje razni načini na koje će poslodavci pokušati da obaberu kandidata koji im najviše odgovara. Do pre nekoliko godina situacija je bila da ste uglavnom bili pozivani na jedan, eventualno dva razgovora sa šefom odeljenja koje je raspisalo konkurs, i na osnovu procene te osobe dobijali ste posao. Vremena su se promenila, kao što smo napomenili na početku nezaposlenost je velika, na tržištu je velika konkurencija jer se tamo nalaze i oni koji nemaju zaposlenje ali i oni koji imaju ali traže nove izazove. Samim tim kompanije uglavnom na raspisan konkurs za jednu otvorenu poziciju dobijaju i po nekoliko stotina aplikacija (u zavisnosti od renomea kompanije ta brojka ide i do nekoliko hiljada), tako da velika većina tih kompanija pravi više vrsta selekcija pre nego što vas pozove na razgovor.




Nabrojaću sve one vrste testova sa kojima sam se ja susreo i savete za njihovo savladavanje:

Online testiranje

Sa ovim vidom testiranja sam se susreo u nekoliko navrata. Uglavnom su se za ovaj vid početne selekcije odlučivale velike renomirane kompanije kako bi suzili broj prijavljenih. Konkretno uglavnom su to Trainee Management pozicije, a na njihov sajt se postavljaju uglavnom psihološki testovi kako bi se suzio odabir kandidata koji će biti pozvani u sledeći krug. Ova pozicija uglavnom targetira tek svršene studente ili one koji su pri kraju svojih studija. Testovi su uglavnom na Engleskom jeziku.

Budite sigurni da kada krenete da rešavate te online testove imate dobru internet konekciju (sa brzim protokom podataka) i da vas niko ne uznemirava tokom rada jer su testovi vremenski ograničeni. Sigurno ne biste voleli da imate manje vremena za razmišljanje zbog slabog protoka podataka i samim tim ostvarujete slabije rezultate i umanjujete svoje šanse da prodjete u sledeću fazu.

Psihološki testovi

Psihološki testovi nemaju tačne i netačne odgovore. Uglavnom služe poslodavcu da procene da li vaše karakteristike odgovaraju onima koje su potrebne da biste uspešno zadovoljili potrebe radnog mesta. Rezultat kome se teži zavisi od vrste radnog mesta. Ukoliko je kompanija raspisala konkurs za prodavca na terenu, tražiće osobu koja je energična, spremna na rizik, impulsivna i slično, dok ukoliko je raspisan konkurs npr. za administratora u kancelariji, preferiraće osobu koja je disciplinovana, staložena, pedantna i slično. Pitanja koja dobijate su uglavnom uopštena, ne previše stručna, i ponudjeno vam je 5 vrsta odgovora: u potpunosti se slažem, slažem se, nemam mišljenje, ne slažem se, u potpunosti se ne slažem.

Test tog tipa može da ima čak i do 300 pitanja i vrlo je bitno da mu ozbiljno pristupite. Iako deluje banalno, ali pažljivo pročitajte pitanje i odgovorite onako kako se osećate. Imajte na umu samo jednu stvar, što više odgovora imate kao “u potupnosti” (bez obzira da li se slažete ili ne) izgledate odlučniji I implusivniji, dok ukoliko što više imate odgovora sa “slažem se” ili “ne slažem se” ispadate umereniji I staloženiji. Moj savet je da budete iskreni sa odgovorima i da ne pokušavate da prilagodite odgovore prema poziciji, jer na taj način manipulišete procenu vašeg potencijalnog budućeg poslodavca.

 

Share